Prema procenama naučnika, biće potrebno oko 200 miliona godina da dan traje 25 sati, tako da za sada nema razloga za brigu.

Ako ste negde pročitali da će Zemlja jednog dana imati dan od 25 sati, važno je razumeti da se to neće dogoditi baš uskoro. Naučnici očekuju da će Zemljina rotacija nastaviti da usporava, ali promena je toliko postepena da je nevidljiva u svakodnevnom životu, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Science Advances.

Ipak, ideja je stvarna i svodi se na jednostavno „natezanje konopca“ između Zemlje i Meseca. Iste sile koje pokreću plimu i oseku deluju i poput male kočnice na planeti koja se okreće, dodajući vreme danu delić po delić, piše N1info.ba.

Većina nas smatra da dan traje tačno 24 sata, jer prema tome podešavamo rasporede, radno vreme i budilnike. Međutim, ako Zemljinu rotaciju merimo u odnosu na udaljene zvezde umesto na Sunce, dobijamo nešto kraći period, poznat kao zvezdani dan.

To nije greška, već samo drugačiji način merenja. Zemlja se, dok se okreće oko svoje ose, istovremeno kreće i oko Sunca, pa mora da napravi mali dodatni zaokret kako bi se Sunce ponovo pojavilo na istom mestu na nebu, prenosi nova.rs.

Još važnije, ni solarni dan od 24 sata nije potpuno stalan. Njegova dužina blago varira, a na veoma dugim vremenskim skalama postoji trend postepenog produžavanja.

Mesec je glavni razlog

Zemljini okeani se izdižu pod uticajem Mesečeve gravitacije, stvarajući plimu i oseku. Međutim, te plimne izbočine nisu savršeno usklađene sa položajem Meseca, jer okeani i morsko dno stvaraju trenje. Upravo to trenje oduzima mali deo rotacione energije Zemlje.

U praktičnom smislu, Zemlja se zbog toga okreće sve sporije, dok se Mesec postepeno udaljava od naše planete, jer sistem razmenjuje energiju.

Ako vam to zvuči apstraktno, zamislite kancelarijsku stolicu koja se okreće dok je lagano kočite nogom. Stolica nastavlja da se vrti, ali vremenom gubi brzinu.

Kako naučnici znaju da se planeta usporava?

Nemoguće je osetiti gubitak delića sekunde tokom jednog ljudskog života. Zato istraživači koriste izuzetno precizne satove, astronomska posmatranja i istorijske zapise, uključujući podatke o drevnim pomračenjima.

Savremeni sistemi za merenje vremena takođe prate sitna odstupanja između vremena koje pokazuju satovi i stvarne Zemljine rotacije. Zbog toga međunarodne institucije redovno objavljuju podatke o promenama u Zemljinoj orijentaciji i vremenskim standardima.

Da bi zvanično vreme ostalo usklađeno sa rotacijom planete, povremeno su uvođene i takozvane prestupne sekunde.

Ne postoji konkretan datum koji se može označiti u kalendaru. Najpoznatije procene govore o vremenskom periodu od oko 200 miliona godina, pod pretpostavkom da se odnos Zemlje i Meseca nastavi razvijati približno istim tempom kao danas.

Dakle, dan od 25 sati jeste moguć u teoriji. Međutim, toliko je daleko u budućnosti da neće imati nikakav praktičan uticaj na ljude, civilizaciju niti na kalendare kakve danas poznajemo.

I drugi faktori mogu da utiču

Plima i oseka predstavljaju glavni dugoročni mehanizam, ali nisu jedini faktor koji utiče na Zemljinu rotaciju. Ona se može neznatno promeniti i kada se masa preraspodeli po planeti, na primer usled topljenja ledenih pokrivača ili promena u količini podzemnih voda.

Takvi procesi deluju na mnogo manjim skalama, ali pokazuju da na dužinu dana utiče više različitih faktora.

Čak i veliki inženjerski projekti mogu, barem teorijski, imati merljiv uticaj. To je još jedan podsetnik da Zemlja nije savršeno kruto telo koje se okreće potpuno ravnomerno, već složen i dinamičan sistem.