Hrvatski premijer Andrej Plenković obratio se medijima nakon zajedničke sednice Predsedništva i Nacionalnog odbora HDZ-a, na kojoj su razmotrene aktuelne političke teme. Govorio je o deset godina na čelu Vlade, borbi protiv korupcije, pregovorima sa sindikatima, imenovanju generalnog direktora HRT-a i situaciji u Gospiću, a odgovarao je i na pitanja novinara o nasilju u Splitu i protestima u Francuskoj.

Plenković se osvrnuo na deset godina otkako je preuzeo dužnost premijera, ističući da je reč o periodu obeleženom brojnim krizama i izazovima, ali i privrednim rastom i važnim infrastrukturnim projektima.

- Velika je čast voditi hrvatsku Vladu u tri uzastopna mandata. To do sada nikome nije uspelo - rekao je Plenković, zahvalivši građanima koji su mu ukazali poverenje.

Među najvećim izazovima izdvojio je krizu u Agrokoru, probleme brodogradilišta, pandemiju koronavirusa, zemljotrese u Zagrebu i na Banovini, rusku agresiju na Ukrajinu i energetsku krizu koja je usledila, kao i rat na Bliskom istoku.

- Praktično ne prestaje upravljanje krizama - ocenio je Plenković, dodajući da je Vlada nastojala da se na verodostojan način nosi sa svim izazovima.

Govoreći o rezultatima, istakao je da je hrvatski BDP porastao sa 47 milijardi evra 2016. godine na gotovo 101 milijardu evra do kraja ove godine. Naveo je i da su prosečne plate, kada se oduzme inflacija, porasle 45 odsto, penzije 50 odsto, a minimalna zarada 80 odsto.

Kao važna postignuća izdvojio je LNG terminal, nabavku borbenih aviona "rafal", završetak koridora 5C, Pelješki most, drugu cev tunela Učka, ulazak Hrvatske u šengenski prostor i evrozonu, kao i obnovu nakon zemljotresa, u koju je, prema njegovim rečima, do sada uloženo gotovo 5,2 milijarde evra.

Plenković je priznao da je uvek moguće učiniti više i bolje i da je tokom deset godina bilo grešaka i propusta.

- Naravno da uvek može bolje, da uvek može više i da je verovatno bilo grešaka i propusta. To je, na kraju krajeva, ljudski - rekao je.

Foto: FOTO HINA/ EDVARD ŠUŠAK / Tanjug

+2

Galerija

Andrej Plenković

Na pitanje novinara šta smatra najvećom greškom tokom deset godina na čelu Vlade, nije izdvojio nijednu konkretnu odluku.

- Na kritičarima je da o tome govore. Mi smo tu da radimo - poručio je.

Govoreći o kritikama zbog korupcije, Plenković je poručio da niko ko obavlja javnu funkciju nije zaštićen od odgovornosti za nezakonito postupanje.

- Baš niko, ali niko nije zaštićen. Nema nikoga ko je imenovan na neku javnu funkciju na bilo kom nivou i ko je dobio mandat da čini nešto protivzakonito. I ko god je to uradio, za to je odgovarao - rekao je.

Dodao je da su tokom mandata njegove Vlade ojačana tela zadužena za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, uključujući policiju, državno tužilaštvo, USKOK i Kancelariju evropskog javnog tužioca.

Na pitanje da li je pre deset godina očekivao da će se suočiti sa toliko problema sa korupcijom, odgovorio je da su važniji postupanje i odgovornost nego njegova lična očekivanja.

- Ko god to radi, pametnije mu je da to ne radi - poručio je.

Novinari su Plenkovića pitali i kako se tokom deset godina promenio kao političar i da li smatra da je postao arogantniji ili otišao više udesno, što mu neki kritičari zameraju.

Premijer je odgovorio da takve ocene uglavnom dolaze od ljudi koji ga lično ne poznaju.

- Mislim da nikada nije postojala veća razlika između toga kakav sam zaista, što znaju ljudi koji me poznaju, i slike koja se godinama stvorila u javnosti - rekao je.

Smatra da političari koji su česte mete kritika postaju izloženi velikom broju uvreda, neistina i negativnih komentara, zbog čega deo javnosti počinje da prihvata takve tvrdnje kao istinite.

Odbacio je i sugestiju da se nakon deset godina na čelu Vlade umorio i da "ovako fit nije bio ni kada je započeo mandat".

- Ne, nisam. Što se toga tiče, odlično sam. Nakon operacije i gubitka kilograma mogu da kažem da ovako u dobroj formi nisam bio ni kada sam započeo mandat - rekao je.

Pritom je pozvao kritičare da ga lično upoznaju pre nego što donesu zaključke o njegovom karakteru i sposobnostima.

Na kraju konferencije novinari su ga pitali o nasilnim događajima u Francuskoj i protestima u Albaniji.

Govoreći o Francuskoj, Plenković je ocenio da se tamo preklopilo više faktora, među kojima su nezadovoljstvo troškovima života i rastom cena energenata, delovanje radikalnih levičarskih grupa i nezadovoljstvo dela mladih iz predgrađa.

Naglasio je da se ne može govoriti o samo jednom uzroku, već o širem društvenom fenomenu koji se odvija uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora u Francuskoj. Dodao je da su se nemiri delimično prelili i na Belgiju, Holandiju i Italiju.

O situaciji u Albaniji rekao je da je reč o drugačijoj vrsti problema, povezanom sa konkretnim investicionim slučajem, koji je dodatno produbio političku polarizaciju u toj zemlji.

Plenković je upozorio na ozbiljnost nasilja u Francuskoj, posebno izdvojivši slučajeve poput rušenja gradskih većnica. Poručio je da francuske vlasti moraju hitno da reaguju kako bi obezbedile javni red i mir i pokušale da odgovore na nezadovoljstvo građana.

BONUS VIDEO:

(Večernji)

Andrej Plenković (Foto: Harry Nakos (STR) / Tanjug/AP)

Andrej Plenković (Foto: FOTO HINA/ EDVARD ŠUŠAK / Tanjug)