петак, 16.10.2026,  16:55 -> 16:54

Извор: Радио Београд

Говорећи о положају Србије у овој високотехнолошкој индустрији, Костић је оценио да је земља тек на почетку развоја и да заостатак за појединим земљама у окружењу треба да буде подстицај за бржи напредак.

„Ми смо у повоју, значи на почетку, самом почетку, и чак у односу на окружење мало каскамо са окружењем, што мора да нам буде мотив да дамо гас и да их престигнемо“, рекао је Костић.

Он је подсетио да Србија има дугу научну традицију и светски признате научнике, као и да знање стечено на ваздухопловним смеровима и Електротехничком факултету представља добру основу за развој свемирских технологија.

Приступање Србије Артемис споразумима у јулу отворило је нове могућности за међународну сарадњу и размену информација у области мирнодопског истраживања свемира.

„То је група стандарда, практично, које смо и прихватили за мирнодопско коришћење свемира. На тај начин ушли смо у групу земаља у којој можемо да делимо информације и пројекте, и да на међународном нивоу уђемо у пројекте“, објаснио је Костић.

Према његовим речима, сарадња у оквиру ових споразума омогућава приступ информацијама и документима који се односе на истраживање Месеца, Марса и дубоког свемира. Паралелно се развија и сарадња са Кином, укључујући рад на научним сателитима, попут мисије „Мозаик“.

Стицање стручног знања и искуства представља први корак ка развоју домаћих решења. Компанија „Таран Аероспејс“ већ пет година реализује пројекте у овој области, а тренутно развија технолошки демонстратор, односно сопствени сателит који ће другим компанијама и истраживачима омогућити да у орбиту пошаљу свој користан терет.

Српски инжењери раде и на развоју сложеног редундантног система кутија које омогућавају безбедно избацивање малих сателита из ракете у орбиту.

Један од пројеката на којима српски инжењери тренутно раде јесте развој свемирске летелице за мисију ка астероиду Апофис, који ће се 2029. године приближити Земљи.

На трогодишњем пројекту ангажован је велики тим домаћих стручњака који ради на конструкцији и интеграцији система и корисног терета летелице. У плану је и израда инжењерског модела који ће бити тестиран у Србији.

Иако у земљи постоје институције са опремом за развојна испитивања, завршна квалификациона тестирања, неопходна за припрему система за лансирање, и даље се обављају у иностранству.

Интересовање младих за свемирске технологије постоји, што потврђује рад катедри на Електротехничком и Машинском факултету, рекао је Костић. Међутим, развој формалних студијских програма, попут аерокосмотехнике, зависиће од потреба и могућности домаће индустрије.

Као један од кључних корака за напредак у наредној деценији, Костић издваја иницијативу појединаца да оснивају компаније и иновативним решењима покажу економску исплативост свемирске индустрије, по узору на успешне примере из региона.