Пише: проф. др Драган Копривица

Ако си имало познат у јавности, данас улицом не можеш проћи а да те грађани не зауставе и питају да ли је, у ствари, Спајићев „Еуро модел“ друго име за финансијски бордел.

Кад ме то један грађанин, без икаквих ограда, јуче питао, одмах сам и ја њега наивним тоном запитао по чему то закључује, а он рече:

„Да запазим све, имам дара, па и да је ово рачун без крчмара. Спајић свој план темељи на одузимању бесправно стечене имовине, одакле ће да потече лова до крова за повећања плата, очито, по систему: „Не липши, магарче, до зелене траве“ и „Спремио премијер ражањ, а зец у шуми“…“

Кад сам га похвалио за оштроумност, он одмах додаде да би се, као и сви грађани Црне Горе, лако бавио политиком јер све капира, па настави:

„А онда ће Спајић до избора да троши паре из благајне на рачун средстава која ће тобож одузети, и на крају шта: средства неодузета, благајна опустошела, па, ако Спајић побиједи, искукаће на рачун тога нове зајмове од еврофондова, а, ако изгуби, оставиће новој власти празну благајну по систему: „Послије мене потоп!“…“

Овај грађанин рече да треба питати Спајића и зашто тај „епохални“ план није већ спроведен, и зашто креће темпирано управо на неколика мјесеца прије избора, у духу данајских дарова кроз куповину гласова. И ту се растадосмо, ја импресиониран тиме како обични људи много боље виде од многих политичара, или ти политичари мудро одбијају да виде да су један и један два, па се и присјетих гласина да управо министар финансија Вуковић није гласао за тај план!

Онда прочитах на порталима и да је Вуковић лично изјавио како њему ипак треба мало више времена да сагледа план! А шта то онда у преводу са српског на црногорски значи? Једино то да још увијек није гласао! Да није ни рекао своје „да“. Па су, сходно тој „чудној“ подударности, медији у праву – министар финансија није гласао за нови „епохални“ план. Али ће неко одмах рећи: „Па шта то има везе што министар финансија није подржао финансијски план… У Црној Гори свашта може, па и то.“

Али се нико не пита за олакшавајућу околност у свему томе: а шта ако је Спајић видио у својој наталној карти да ће све бити ОК, па што му онда и не вјеровати, колико год све то било невјероватно?!

У сваком случају, само весело, у нова харчења државне касе на темељу сумњивих подухвата одузимања бесправно стечене имовине, што ће каснити, гле чуда, таман до избора у јуну. Уз чврста обећања да ће све бити намирено одмах сјутра ујутро након избора.

Али ипак остаје хамлетовска дилема: „Бити или не бити“, или, у овом случају, по нашки: „Еуро модел“ или „Еуро бордел“…