"Suština ove prevare jeste stvaranje snažnog emocionalnog i vremenskog pritiska. Izvršioci nastoje da osoba reaguje odmah, pre nego što proveri informaciju ili razgovara sa nekim kome veruje". Ovim rečima javna tužiteljka Tijana Le Roux iz Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu objašnjava bezobzirni mehanizam takozvane "šok prevare", u kojoj prevaranti zloupotrebljavaju najdublji roditeljski strah kako bi od starijih građana oteli ušteđevinu i dragocenosti. Prema zvaničnim podacima, građani Srbije su na ovaj način oštećeni za najmanje dva miliona evra!

Ovaj uznemirujući oblik telefonske prevare nije novost i prisutan je u zemljama Balkana, a zvanični podaci potvrđuju da su ove kriminalne mreže i dalje izuzetno aktivne. Iako se izmišljene priče kojima se prevaranti služe mogu razlikovati, obrazac napada uvek ostaje isti - izazivanje parališućeg straha za život i zdravlje najbližih i zahtev za hitnom predajom novca.

Na udaru ovih prevaranata nalaze se prvenstveno građani starije životne dobi. Međutim, tužiteljka Tijana Le Roux posebno naglašava da se načinu na koji žrtve reaguju ne sme pristupati sa osudom niti ih smatrati lakovernima.

- Važno je da oštećene ne opisujemo kao lakoverne. Ovde se ciljano zloupotrebljavaju porodična privrženost, poverenje i strah. Osoba koja poveruje da joj je dete životno ugroženo može postupiti na način na koji nikada ne bi postupila u mirnim okolnostima - ističe naša sagovornica.

Pored ogromnog materijalnog gubitka, žrtve trpe i teške psihičke posledice. Kako navodi tužiteljka, "pored materijalnog gubitka, posledice mogu biti i osećaj krivice, stid i gubitak sigurnosti", zbog čega je ključno da porodica pruži podršku i podstakne prijavljivanje slučaja bez imalo osuđivanja.

Napad počinje telefonskim pozivom na fiksni telefon starije osobe. Pozivalac se lažno predstavlja kao lekar i saopštava da je sin, ćerka ili drugi bliži član porodice teško povređen, da se nalazi u bolnici i da mu je hitno potrebna operacija ili izuzetno skupo lečenje. Žrtvi se saopštava da novac mora obezbediti odmah, jer bi "svako odlaganje moglo imati teške posledice".

Da bi obmana bila uverljivija, u razgovor se neretko uključuje i drugi član grupe:

- U pojedinim slučajevima u razgovor se uključuje i druga osoba koja se predstavlja kao povređeni član porodice. Plač, uznemiren glas i molbe za pomoć dodatno pojačavaju uverljivost lažne priče. Oštećeni tako ne čuje samo informaciju o navodnoj nesreći, već dobija utisak da neposredno učestvuje u spasavanju svog deteta - objašnjava tužiteljka.

Kriminalci potom primenjuju ključni taktički potez - održavaju telefonsku vezu sa žrtvom sve do same predaje novca, kako joj ne bi ostavili ni trenutak da prekine poziv, proveri informaciju ili pozove nekog od poverenja.

Pored gotovinskog novca, prevaranti traže i zlato i nakit. U kriminalnoj grupi postoji jasna podela uloga: dok jedni vode telefonski razgovor i vrše pritisak, na kućni prag žrtve stiže unajmljeno lice ("kurir") koje u ime navodnog lekara ili zdravstvene ustanove preuzima plen.

U praksi u regionu zabeležene su i srodne varijante ove prevare - umesto lečenja, lažni pozivaoci tvrde da je član porodice izazvao saobraćajnu nesreću i da je novac hitno potreban kako ne bi bio uhapšen ili krivično gonjen.

Policija i tužilaštva u Srbiji aktivno postupaju u velikom broju predmeta i sarađuju na međunarodnom nivou. Međutim, borba sa ovim vidom kriminala nosi specifičan izazov.

- Poseban izazov predstavlja to što organizatori nakon hapšenja i procesuiranja osumnjičenih odmah angažuju i dovode nove izvršioce, uglavnom strane državljane, koji učestvuju u preuzimanju novca i drugih vrednosti od oštećenih, koji se potom iznose iz zemlje - otkriva naša sagovornica.

Upravo zbog ovakvog šablona delovanja neophodna je neprekidna saradnja srpskih organa reda sa policijama i tužilaštvima drugih država.

Javna tužiteljka naglašava da je najefikasnija odbrana od ove prevare brza i hladnokrvna reakcija samih građana:

1. Prekinite razgovor odmah - čim nepoznata osoba saopšti vest o nesreći i zatraži novac.
2. Samostalno proverite informaciju - pozovite dete ili rođaka na broj koji odranije znate. Ako se ne javlja, kontaktirajte drugu osobu od poverenja ili pozovite zvanični broj zdravstvene ustanove, a ne broj koji vam je dao pozivalac.
3. Nikada ne predajte novac i nakit nepoznatima - niti otkrivajte telefonom koliko novca imate i da li ste sami u domu.
4. Prijavite policiji bez odlaganja - ukoliko je novac već predat, odmah obavestite policiju i sačuvajte sve podatke o pozivu, vremenu i izgledu lica koje je preuzelo novac.

- Poruka javnosti je jednostavna: kada vas nepoznata osoba telefonom uplaši vešću o vašem detetu i zatraži hitnu predaju novca, prekinite razgovor, proverite informaciju i obavestite policiju. Upravo taj prekid može sprečiti da strah za najbliže postane sredstvo kojim će vam neko oduzeti ušteđevinu - poručuje na kraju naša sagovornica.

Lažni lekari iznuđuju pare od starijih građana (Foto: Ringier, Shutterstock PiyaZIrconplus, Shutterstock Lordn, Shutterstock fotoreporter_112 / Ringier)