Na današnji dan pre 70 godina, 17. oktobra 1956, premijerno je prikazan film „Put oko sveta za 80 dana”, raskošna holivudska avantura prema čuvenom romanu Žila Verna. Priča o neobičnoj opkladi, engleskom džentlmenu i njegovom saputniku osvojila je publiku širom sveta, a potom i pet Oskara, uključujući nagradu za najbolji film.

Putovanje oko sveta balonom na topli vazduh možda zvuči pomalo suludo, ali upravo je balon postao jedan od najprepoznatljivijih simbola filma „Put oko sveta za 80 dana”. Ovaj oskarovac prati Engleza Fileasa Foga, kojeg igra Dejvid Niven, i njegovog saputnika Paspartua, u tumačenju Kantinflasa, koji zbog jedne opklade pokušavaju da obiđu zemaljsku kuglu za svega 80 dana.

Poduhvat je utoliko zahtevniji što se radnja ne odvija u savremenom dobu, već 1872. godine. Junaci zato koriste različita prevozna sredstva, od vozova do parobroda, a kada im nepredviđene okolnosti poremete planove — među njima i zatvoren tunel kroz Alpe — deo puta prelaze balonom.

„Put oko sveta za 80 dana” odiše optimizmom, duhovitošću, raskoši i glamurom po kojima je Holivud pedesetih godina bio poznat. Ipak, podjednako su zanimljive i priče koje prate nastanak ovog filma.

1. Film je popularizovao kameo uloge

Malo šta može toliko da obraduje filmske ljubitelje kao neočekivano pojavljivanje omiljenog glumca ili glumice. „Put oko sveta za 80 dana” posebno je doprineo popularnosti takvih kratkih gostovanja, poznatih kao kameo uloge.

Producenti su na taj način mogli da uključe velike zvezde, a da od njih ne traže dugotrajan angažman na snimanju. U filmu se pojavilo čak 50 poznatih ličnosti u kratkim ulogama.

2. Snimanje nije trajalo 80 dana

Iako naslov glasi „Put oko sveta za 80 dana”, snimanje je trajalo nešto kraće — 75 dana. Uprkos tome, u to vreme smatralo se najvećim pojedinačnim filmskim poduhvatom koji je Holivud dotad preduzeo.

3. Odjavna špica oborila je rekord

Animirana odjavna špica trajala je šest minuta i 21 sekundu, što ju je, prema navodima izvornog teksta, činilo najdužom u dotadašnjoj filmskoj istoriji. Neobično je bilo i to što film na početku nije imao uobičajenu najavnu špicu.

Producent Majk Tod odlučio se za takav pristup jer je želeo da gostujuće zvezde na kraju predstavi prema geografskim područjima u kojima se pojavljuju u priči. Njihova imena nije želeo da otkrije unapred, uveren da će neočekivana pojavljivanja biti posebno iznenađenje za publiku.

Put oko sveta za 80 dana poster, foto: The Hollywood Archive / Hollywood Archive / Profimedia

4. Filmska ekipa zaista je putovala svetom

Snimanje je počelo u Holivudu, gde je bilo izgrađeno 146 različitih scenografskih postavki. Produkcija se potom preselila na lokacije širom sveta, a snimalo se i u Engleskoj, Hongkongu i Japanu.

O razmerama ovog poduhvata govori i podatak da je u snimanju učestvovalo 68.894 statista iz 13 zemalja.

5. Priča je potekla iz književnog klasika

Zamisao o obilasku sveta u tačno određenom broju dana potekla je iz romana „Put oko sveta za 80 dana” Žila Verna. Važno je, međutim, razlikovati knjigu od njene ekranizacije: upečatljivo putovanje balonom pripada filmu, a ne originalnoj priči.

Vern je napisao i druge čuvene avanturističke romane, među kojima su „Dvadeset hiljada milja pod morem” i „Put u središte Zemlje”, koji su takođe dobili filmske adaptacije.

6. Gregori Pek prvobitno je bio angažovan

Gregori Pek, koji će kasnije osvojiti Oskara, prvobitno je bio odabran za ulogu oficira američke konjice.

Međutim, producent Majk Tod smatrao je da Pek ne shvata ulogu dovoljno ozbiljno i otpustio ga je. Imajući u vidu glumčev ugled u Holivudu, takva odluka deluje prilično neverovatno.

7. Širli Maklejn i priča o trudnoći tokom snimanja

Širli Maklejn, koja je igrala princezu Audu, tokom snimanja u Japanu bila je trudna.

Prema istoj priči, mučile su je izražene jutarnje mučnine, a navodno bi joj pozlilo čak i kada bi ugledala zelenu boju.

Put oko sveta za 80 dana, foto: NZ / Christophel Collection / Profimedia

8. Film je inspirisao britanski brend grickalica

Tokom osamdesetih godina u Ujedinjenom Kraljevstvu pojavila se linija grickalica nadahnuta ukusima iz različitih delova sveta. U ponudi su, između ostalog, bili tortilja čips i mali okrugli dvopeci sa belim lukom.

Brend je dobio ime po Fileasu Fogu, a na pakovanjima su se nalazile njegove izmišljene poruke tetki Agati. U njima je opisivao mesto na kojem se trenutno nalazi tokom putovanja, kao i samu grickalicu.

9. Paspartuovi brkovi nisu slučajno imali neobičan oblik

Paspartuovi brkovi, nalik bikovskim rogovima, prema izvornom tekstu bili su odabrani kao omaž Kantinflasovom iskustvu u borbi s bikovima.

Glumac je i sam izveo sve svoje scene u koridi.

10. Oskar i uspeh na bioskopskim blagajnama

„Put oko sveta za 80 dana” osvojio je Oskara za najbolji film na dodeli održanoj 1957. godine. U izvornom tekstu navodi se da je to bio drugi film snimljen u širokom formatu koji je dobio ovu nagradu, posle ostvarenja „Na dokovima” iz 1954.

Uz budžet od šest miliona dolara, film je, prema istom izvoru, zaradio 42 miliona dolara.

Izvor: Woman’s World