Turska je poslednjih godina razvila konkurentnu vojnu industriju i sada traži nova partnerstva sa nemačkim kompanijama. U fokusu su zajednički projekti, tehnologija i pristup novim tržištima.

U februaru 2024. stigao je dugo očekivani trenutak: prvi probni let stelt-borbenog aviona KAAN. Avion je u velikoj meri razvijen u Turskoj, a jedino se motor za sada nabavlja iz Sjedinjenih Država.

Turska namenska industrija poslednjih godina ostvarila je veliki napredak. Odavno više nisu samo bespilotne letelice Bajraktar izvozni hit. Na međunarodnom tržištu traženi su i vođeni projektili, kao i korvete, manji ratni brodovi. To privlači pažnju država koje ubrzano povećavaju izdvajanja za odbranu, među njima i Nemačke, ali i nemačkih kompanija.

Berlin se godinama teško odlučivao za izvoz naoružanja u Tursku. Razlozi su bili turski sukobi sa susedima, stanje ljudskih prava i unutrašnjopolitička represija. U međuvremenu je Ankara upravo taj period iskoristila za razvoj sopstvenih vojnih sistema koji su danas međunarodno konkurentni.

Zato je četvrta nemačko-turska privredna konferencija u Ankari bila u potpunosti posvećena saradnji u oblasti odbrambene i bezbednosne industrije. Cilj skupa bio je produbljivanje postojeće saradnje i traženje novih partnerstava.

Za saradnju s nemačkim partnerima zainteresovana je i turska strana. „Made in Germany“ i dalje je sinonim za kvalitet, kaže Ševket Unal, potpredsednik za međunarodni poslovni razvoj u kompaniji Havelsan. Prema njegovim rečima, Turska bi, preko nemačkih partnerstava, lakše mogla da pristupi novim tržištima, uključujući i afrička.

Havelsan razvija vojne robote s elementima veštačke inteligencije, poput lakog oklopnog vozila Barkan, ali i softverska rešenja.

„U Nemačkoj postoje velika brodogradilišta koja grade ratne brodove sa ugrađenim softverom. Međutim, Nemačka nema sopstveni sistemski softver. Mi bismo mogli da ga razvijamo zajedno sa nemačkim partnerima i da zatim zajednički nastupamo na svetskom tržištu“, kaže Unal.

Jedna reč dominirala je tokom čitave konferencije: poverenje. Nemačka ambasadorka u Turskoj, Sibile Katarina Zorg, naglasila je da se industrijska saradnja zasniva na ugovorima, ali da strateška saradnja počiva na poverenju.

„Poverenje da će tehnologije biti zaštićene i da će se poštovati dogovori. Poverenje da će partneri ostati predvidljivi. I poverenje da su naši strateški ciljevi usklađeni“, rekla je ambasadorka.

Istovremeno je podsetila da evropska zabrinutost zbog Turske nije nastala samo zbog nesporazuma. „Postoje stvarne rasprave o vladavini prava, političkoj predvidivosti i spoljnopolitičkim odlukama“, istakla je Zorg.

Tu se posebno otvara pitanje položaja Turske unutar NATO tokom rata Rusije protiv Ukrajine. Ankara se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Moskve, a dodatne kontroverze izazivaju povremene tenzije sa Grčkom, koja je takođe članica NATO.

To su teme o kojima treba otvoreno razgovarati, smatra Florijan Glajh. „S jedne strane potrebno je zaštititi tehnologiju i stručna znanja, što je za Nemačku važno. S druge, moramo da vidimo kako Evropa može brže i efikasnije da se naoružava i razmenjuje iskustva. Nema smisla da svako radi samo za sebe“, kaže on.

Konferencija u Ankari dala je novi podsticaj nemačko-turskoj saradnji u odbrambenoj industriji. Istovremeno su sa obe strane stizali pozivi da se što pre pređe s reči na konkretne projekte.

Ševket Unal upozorava da bi trenutni interes mogao brzo da splasne: „Možemo vrlo brzo da razvijemo zajedničke projekte sa nemačkim kompanijama. Ali ako budemo nailazili na prepreke koje usporavaju saradnju, čitava inicijativa mogla bi da se ugasi jednako brzo kao što je i nastala“, upozorava on.

Za sada je interesovanje veliko na obe strane. Koliko ozbiljno Ankara posmatra tu saradnju pokazala je i činjenica da je završnoj večeri konferencije prisustvovao i turski ministar odbrane Jašar Guler.