Дејан Владиковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је хидролошка ситуација у нашем региону изузетно неповољна. Дунав бележи историјски ниске водостаје, а главни узрок је велики дефицит падавина од почетка марта у централној и југоисточној Европи.

"Мале су и залихе снега од краја јануара. Крајем децембра и почетком јануара биле су пристојне, али су од почетка фебруара нагло опадале и достигле минималне вредности. У априлу је већ било јасно да ће бити великих проблема на Дунаву", навео је Владиковић.

Подсетио је да је РХМЗ у јуну издао упозорење на ниске пловидбене нивое, које је и даље на снази. Ниски водостаји утичу на квалитет и количину воде, а за наше подручје карактеристично је да су септембар, октобар и почетак новембра периоди најнижих водостаја.

"Војводина има велики дефицит падавина. На пример, на мерној станици Палић за три месеца пала су 22 литра кише по квадратном метру, што је веома мало. Очекује се да у том периоду падне између 60 и 80 литара", објаснио је Владиковић.

Према његовим речима, и домаћа и светска стручна јавност упозоравају на последице климатских промена и све чешће екстремне временске прилике – од великих поплава до изражених суша. "То ће се дешавати и наредних година – и нови минимуми и нови максимуми", указао је Владиковић.

Владиковић истакао је и да је тешко замислити да Дунав на појединим деловима пресуши, али да би се, ако се наставе неповољни климатски услови у горњем току реке, то могло догодити на појединим мањим деоницама. Сличан ризик постоји и када је реч о Сави.

"Наши дугорочни модели не уливају наду. Новембар ће бити кишовитији, углавном у сливу Саве, док у сливу Дунава не видимо значајније падавине до краја новембра. Водостај ће мало порасти, али сумњам да ћемо изаћи из периода хидролошке суше", истакао је Владиковић.

Упозорио је да би најнеповољније било да захлађење наступи док су водостаји и даље ниски, јер би се лед у том случају брзо формирао, као 2017. године.

Говорећи о ситуацији у Европи, Владиковић је навео да је у претходна три месеца у околини Беча пало око 20 милиметара падавина, а код Братиславе око 40 милиметара. Уобичајено је да у том периоду падне између 80 и 110 милиметара.