Šumski požari u ovim vrelim avgustovskim danima doneli su veliku nesreću u Srbiji. Ugrožena je imovina građana, ugroženi su njihovi životi, smanjuje se količina odnosno površina zemljišta pod šumama, stvara se stanje panike i opšteg beznađa. Uništavanjem šuma uništavaju se prirodni proizvođači kiseonika.

Među svim rizicima i štetnim posledicama, o onoj najvećoj se najmanje govori. Gotovo da nema reči od nadležnih organa, da li iz neznanja, ili zbog svesnog skrivanja realnog stanja kvaliteta životne sredine. Bez obzira na to da li su u pitanju politički razlozi, odnosno predizborna kampanja, ili nešto slično tome.

Naime, treba da se zna da se drvo sastoji najvećim delom, ili isključivo od celuloze i lignina. Oba ova prirodna polimera lako gore. Uostalom, zbog toga se drvo u našim krajevima i dalje koristi kao gorivo. Pri normalnim uslovima proizvodi sagorevanja su voda i ugljen dioksid.

Međutim, pri šumskim požarima u dobrom delu ne postoje uslovi za potpuno sagorevanje drveta, odnosno celuloze (polimera glukoze) i lignina (polimera fenola i fenolnih derivata). Posebno prilikom gašenja požara, i posebno kasnije na stvorenim zgarištima, dešava se tinjajuće sagorevanje. Pri tome se dešava nepotpuno sagorevanje, praćeno pirolizom, koje doprinosi da se iz lignina (koga u drvetu najčešće ima oko 30 procenata i više) dobivaju fenoli i njegovi derivati. To su jedinjenja koja kod živih organizama, uključujući i čoveka, u visokim koncentracijama mogu proizvesti trovanje, ponekad i sa smrtnim ishodom.

Najviše su ugroženi građani koji učestvuju u gašenju požara bez zaštitnih maski, ali i svi drugi koji se nađu na terenu, odnosno na zgarištu posle nepotpuno ugašenog požara.

Kao i u svim drugim sličnim prilikama srpske institucije zadužene za životnu sredinu, u jeku ovih avgustovskih požara, nisu ni trepnule okom po ovom pitanju. Očekivalo bi se da se uzimaju uzorci vazduha radi praćenja koncentracija ovih polutanata, i da se obezbede zaštine maske svima koji učestvuju u gašenju požara. Javnost o ovom problemu nije čak na odgovarajući način ni informisana i upozorena.

S druge strane, predsednik države u svojoj funkcionerskoj kampanji iznosi razne bajkovite priče i daje bajkovita obećanja, sa timom u kome nema stručnjaka za životnu sredinu. Resorna ministarka bi u ovakvim situacijama morala da bude uz njega i da pojašnjava ono što je u ovom trenutku u Srbiji najaktulenije i najvažnije. Ples uz trubače ispod šatre uz jagnjetinu i praseće pečenje, koliko god bilo dobro i ukusno, stvarno bi moglo malo da sačeka.

Reklo bi se, na delu je populizam kosmičkih razmera, stoprocentno zasnovan na lažima i predizbornim obmanama građana.

Autor je profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.