Srpsko stanovništvo sa Kosova i Metohije nespremno je dočekalo tranzicionu pravdu koja se sprovodi od 2018. godine u nadležnosti prištinskih vlasti. Nespremno u kadrovskom, finansijskom, obrazovnom i infrastrukturnom smislu.

Lokalna kuknjava i beogradska oštra saopštenja, protesti i osude su jedina odbrana i delatnost. Rezultati su izrazito mršavi i jasno vidljivi u pravosudnim aktima.

Posla za tranzicionu pravdu na Kosovu će biti sve više, a po analogiji možemo pretpostaviti da ni oštri protesti, saopštenja i osude iz Beograda neće utihnuti, već će postati učestaliji. Međutim, rezultati će ostati isti. Gologlavost.

Vlada u Prištini je na primeru jednog policajca koji radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a ima prebivalište na teritoriji Kosova, pokazala kako se sprovodi Zakon o državljanstvu.

Time je poslata jasna poruka da državljanin sa dvojnim državljanstvom može biti lišen državljanstva Kosova ako je, bez saglasnosti Kosova, član obaveštajne ili policijske službe druge države. Slučaj nije izolovan niti je poslednji ove vrste, ali predstavlja klasičnu pokaznu vežbu Beogradu.

Potom smo videli kako prištinske vlasti sprovode rušenje nezakonito sagrađenih objekata širom Kosova. Međutim, u srpskoj javnosti su to pravno pitanje i pravni problem prešli sa političara i advokata (kojih nigde nije bilo) na medije i tehnološke platforme za komunikaciju.

Na taj način je prostor za bavljenje ovim pitanjem ustupljen raznim analitičarima, emocijama građana, ali i nevladinom sektoru.

Problem je dobio nesrazmerno veliki odjek u javnosti, a nije rešen, jer se tim pitanjem nisu bavili politički predstavnici srpskog naroda niti stručna pravna lica. Štaviše, videli smo da je nevladin sektor potpuno instrumentalizovan i da je njegov ugled dodatno urušen.

U nemogućnosti da prizna poraz svoje politike na Kosovu, kritikovane u javnosti od strane brojnih učesnika, predsednik Republike Srbije, tokom svoje kampanje koju sprovodi protiv intelektualne elite, uzvraća udarac kosovskim vlastima ozbiljnom bezbednosnom, ekonomskom i humanitarnom pretnjom tako što najavljuje da Beograd razmatra potencijalnu promenu vodotoka reke Ibar.

U pitanju je deklarativan odgovor na akcijašenje Prištine na jezeru Gazivode. To je velemajstorski propagandni trik kojim je umirio nezadovoljstvo srpskog stanovništva sa Kosova, ali koji je i skrenuo vodotok medijskih misli sa brojnih problema u zemlji, ali i šire.

Kosovska svakodnevica zavisi od lokalnih „lidera“ i intelektualaca. U poslednje vreme je njihova ćutnja neprirodna i samo ponekad odzvoni poneki opozicioni glas zbog svog, a ne opšteg interesa.

Bez lidera i intelektualaca sa Kosova i Metohije nijedna beogradska vlast nije mogla da sprovede svoju agendu od 1945. godine pa do danas.

Danas su pojedini „lideri“ i intelektualci sa Kosova više zainteresovani za kandidaturu na budućoj studentskoj listi nego što učestvuju u popravljanju položaja srpskog stanovništva i rešavanju lokalnih problema.

Autor je istoričar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.