Konačno malo zatišja. Prošlo je nekoliko dana bez šatora, knindžanja, postavljanja nameštenih pitanja o putevima, poneko i o dobijanju posla putem SNS šeme. Bez njega se, ipak, ne može, pa se uključio u program omiljene televizije gospođe mame kako bi nam saopštio da evo samo što nije raspisao izbore i na taj način ispunio sve želje mrskih „blokadera“.

Mnogo ljudi veruje da je nepobediv na izborima. Ne zbog politike koju predstavlja, već zbog izbornog inženjeringa, da se izrazim na tečnom srpskom – zbog izborne pljačke. Kad god tako nešto čujem, poput zapete puške iz mene izleti potpitanje: ako je već tako, zašto ne raspiše izbore, šta čeka?

Prošlo je mesec i po dana kada je rekao da je još nekoliko nedelja predsednik Srbije. Evo polovine avgusta, a od ostavke ni traga ni glasa. Ranije je raspisivao izbore šakom i kapom. Spajao nespojivo. Pola gradova i opština glasalo u decembru jedne godine, druga polovina u junu sledeće godine. Sada kao daje parlamentarne izbore, a predsednički će biti jednog dana.

On se nečemu nada, da će biti bolje po njega za „još nekoliko nedelja“. Teško da bilo šta može da krene njemu u korist. Para je sve manje. Stadion za EXPO ne stiže. Na društvenim mrežama se sprdaju da već tone. Novac koji iz državne kase deli narodu u septembru verovatno će da korespondira sa tim famoznim raspisivanjem izbora. To mu je pretposlednja nada.

Poslednja je ona koja se tiče nas, naših podela, trzavica, rasprava, svađa i pre svega nerazumevanja stanja u kojem se nalazimo. Računa on da će studenti da se podele, da će ljudi koji podržavaju studente da se posvađaju na krv i nož. Kada je opozicija u pitanju, tu i ne mora mnogo da se trudi. Kako sada stvari stoje, imaće deo opozicije koji će da podrži studente (DS, Kreni-Promeni i ZLF), pro-EU listu (SSP, Srce, PSG i Solidarnost), Mikijevu listu (NPS, Parandilović, Ćuta, dr Milić), autentičnu desnicu (Novi DSS i monarhisti) i suvereniste (NS, Dosta je bilo, Nestorovi svedoci). Milina za autokratu na vlasti. Pola da ne pređe cenzus, na primer, njemu vajdica jer po Dontu dobija deo kolača, a ne dao bog da niko od njih ne prođe. Na sve to treba dodati i razne liste manjina koje će se pojaviti samo za ove izbore. I onda studenti su krivi. Naravno da nisu.

Prvi put u proteklih 15 godina sva istraživanja javnog mnjenja govore o tome da SNS više nije najjača politička struja u Srbiji. Ne govorim o njegovim istraživanjima koja rade Lipsos i Faktor minus. Nikada nismo dobili njihove rezultate istraživanja na način na koji smo imali uvid u poslednja tri istraživanja koja su prezentovana javnosti. Zašto? Odgovor je jednostavan, nisu mu po volji. Ispred su studenti koji još nemaju listu, ni zvanične nosioce te liste. Nemaju ništa, ali imaju najveće poverenje. Čudno, ali tako je.

Otkada traje pobuna u srpskom društvu, predstavnici studenata nijednom nisu imali priliku da gostuju ni na jednom mediju koji ima nacionalnu pokrivenost. Nijedan urednik sa tih medija nije došao na ideju da pozove nekoga od studenata i da ih pita šta to oni hoće, koja je to njihova politika, šta im se ne sviđa. Ne dobacuju toliko. I onda na jedan klik prstima tih istih studenata dođe 180.000 ljudi na Slaviju, a predsednik Srbije uz svu moguću logistiku ne može ni trećinu toga da okupi uoči Vidovdana uz svu moguću asistenciju. Eto, možda odgovora zašto ne raspisuje izbore. Ne sme, kao što ne sme ni da dozvoli da predsednica Skupštine Srbije raspiše predsedničke izbore, jer nema koga da stavi za kandidata.

Srbija, međutim, nije normalna, demokratska i slobodna zemlja i izborna pljačka koja se sprema biće epskih razmera. Uspeh na izborima će se meriti upravo našom sposobnošću da sprečimo tu krađu i spremnošću da izbornu volju branimo svim srcem. Glasanje je tek jedan deo izbora. Sprečavanje krađe je drugi, a treći i najvažniji je odbrana izborne volje. Nismo se dobro pokazali ni u Kosjeriću, ni u Zaječaru, Boru, Kuli, i svuda gde se u međuvremenu glasalo. Aktuelni predsednik i na to računa. Naše je da mu to zadovoljstvo ne omogućimo, već da svaki glas bude prebrojan i odbranjen.

Biće teško, teže nego što mislimo, jer dok mi sada razmišljamo ko će gde i na kojoj listi da se nađe, on u svojoj glavi osmišljava izborni inženjering kojim će pokušati da nas i ovoga puta prevesla. Vreme je da se tome odlučno i hrabro suprotstavimo.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.