Verovali ili ne, pozicije načelnika u pojedinačnim upravama policije, kao organizacionim jedinicama MUP-a, otporne su na korupciju i zloupotrebu položaja ljudi koji su na tim pozicijama, ako je verovati sistemu provere koji nad zaposlenima sprovodi Sektor unutrašnje kontrole (SUK).

To proizilazi iz odgovora koje je Danas konačno dobio od SUK Ministarstva unutrašnjih poslova, a na pitanja vezana za provere koje su u poslednjih pet godina vršene nad doskorašnjim načelnikom PU Beograd Veselinom Milićem.

Te provere, da su rađene kako treba, verovatno bi mogle da na vreme uključe crveno svetlo kada je bar Milić u pitanju, pa nas možda tako i ne bi iznenadila potencijalna umešanost policijskog službenika u ubistvo na Senjaku, ili u najmanju ruku njegova očigledna bliskost sa ljudima iz kriminalnog miljea. Ako je to uopšte cilj Unutrašnje kontrole.

Inače, SUK koristi specijalne mehanizme kojima se proverava profesionalnost i moralnost zaposlenih, prvi je tzv test integriteta, a drugi provera promena imovnog stanja. Međutim, test integriteta, kako je pojašnjeno u odgovorima SUK, ne radi se nad osobama koje su na radnom mestu načelnika, jer „kreiranje scenario za test integriteta nije moguće sprovesti“.

Izgleda da se ti testovi primenjuju samo na obične policajce, ali ne i na njihove šefove. Umesto toga, procenjuje se rizik od korupcije samog radnog mesta kao i organizacione jedinice. A sprovedena analiza rizika od korupcije 2024. pokazala je da PU Beograd i radno mesto načelnika „nisu identifikovani kao mesto gde postoje pogodujući institucionalni i pojedinačni faktori koji omogućavaju korupciju“. Ako vam je ovo jasno i logično, onda ništa.

Idemo dalje. Nad Milićem jeste 2025 izvršena kontrola promene imovnog stanja, i sve u svemu, „konstatovano je da nema nesaglasnosti“, odnosno da Milić nije naknadno, dok je bio na mestu načelnika, stekao novu imovinu, a čija je vrednost u nesaglasnosti sa njegovim finansijskim mogućnostima.

E sada… Unutrašnja kontrola očito ne čita tekstove istraživačkih medija, koji su još pre četiri godine pisali da Milić poseduje dva luksuzna stana u zgradi gde kvadrat košta 6.700 evra, i gde je, primera radi, jedan susedni stan od 186 kvadrata prodat za 1,25 miliona evra.

Da jedan stan od 195 kvadrata pripada njemu, a da na istom spratu njegovi tast i tašta imaju stan od čak 213 kvadratnih metara, sve to od plate načelnika koja je tada iznosila oko 275.000 dinara. Da je zgrada sagrađena nelegalno, pa naknadno legalizovana.

I da, stan nije bio prijavljen u imovinskoj karti Agencije za sprečavanje korupcije, što je bila Milićeva obaveza, s obzirom da je tada bio i savetnik predsednika Aleksandar Vučića, ironično, za borbu protiv korupcije i kriminala, što ga čini javnim funkcionerom.

Na stranu banalnost takozvanog autentičnog tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije, koje je donela naprednjačko-socijalistička većina u Skupštini, po kom se načelnici ne smatraju javnim funkcionerima, pa stoga nemaju obavezu da prijavljuju svoju imovinu Agenciji, niti da se ona proverava.

Niko do sada nije pomenuo institucionalne mehanizme za proveru porekla imovine, koje bi, čini se dalo mnogo bolje rezultate u pronalaženju mogućih rizika od korupcije i zloupotreba službenog položaja, ali i konkretnih, već učinjenih prekoračenja ovlašćenja u tom pravcu. Za sada, ceo sistem izgleda kao dečija igra i otvoreni poziv na kriminalizaciju policije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.