Uzgoj domaćeg paradajza mnogima je jedan od omiljenih poslova tokom leta, ali dobar rod često mogu da ugroze štetočine. Veverice, ptice i jeleni mogu da naprave problem baštovanima koji žele da sačuvaju plodove, pa se mnogi okreću prirodnim načinima zaštite.

Jedan od neobičnijih trikova podrazumeva predmet koji gotovo svako ima u kupatilu - običan komad mirisnog sapuna. Iako zvuči neobično, istraživanja su se bavila upravo njegovom upotrebom kao sredstva za odvraćanje jelena.

Zašto sapun može da pomogne?

Ideja je jednostavna: snažan miris sapuna može da napravi mirisnu barijeru koja odvraća jelene od biljaka. Univerzitet Nebraska-Lincoln je još 1991. godine objavio istraživanje o upotrebi sapuna u zaštiti biljaka od oštećenja koje izazivaju jeleni, dok su druga istraživanja takođe zabeležila smanjeno brštenje biljaka zaštićenih sapunom.

U tekstu koji je objavio Tom's Guide kao posebno popularan navodi se Irish Spring Moisture Blast Deodorant Bar Soap, čiji intenzivan miris treba da posluži kao sredstvo za odvraćanje neželjenih posetilaca iz bašte.

Ipak, važno je naglasiti da ovaj trik nije čarobno rešenje. Univerzitet Nebraska-Lincoln upozorava da je efikasnost mirisnih repelenata promenljiva i da ovakve metode ne moraju potpuno da spreče štetu.

Kako se sapun stavlja pored paradajza?

Postoji jednostavan način da se ovaj trik primeni. Kroz komad sapuna može da se izbuši mala rupa, kroz koju se provuče kanap, a zatim se sapun okači na kolac ili konstrukciju koja pridržava biljku.

Preporuka je da sapun ostane u originalnom omotu, kako bi se smanjila mogućnost da njegovi sastojci dođu direktno u kontakt sa biljkom. Može se staviti i u malu mrežastu vrećicu, pa okačiti u blizini biljaka.

Kako stručnjaci navode, jedan komad sapuna može da posluži kao mirisna barijera za paradajz u prostoru od oko tri stope, odnosno približno 90 centimetara. Slične preporuke o radijusu zaštite mogu se pronaći i u starijim stručnim materijalima o upotrebi sapuna protiv jelena.

Kada miris sapuna oslabi, potrebno ga je zameniti novim. Efekat je, dakle, privremen, a stručni izvori naglašavaju da životinje vremenom mogu da se naviknu na miris.

Važno upozorenje

Sapun ne bi trebalo stavljati direktno na zemlju niti dozvoliti da njegovi ostaci dospeju na biljke. Takođe, određeni sastojci sapuna, uključujući natrijum-hidroksid, mogu da oštete biljno tkivo i izazovu opekotine na lišću.

Zbog toga je bezbednije okačiti sapun iznad zemlje, u originalnom omotu ili mrežastoj vrećici.

Ovaj trik najbolje je posmatrati kao jednu od mogućih metoda zaštite, a ne kao jedino sredstvo protiv štetočina. I stručni izvori navode da uspešnost mirisnih repelenata zavisi od okolnosti, broja životinja i drugih faktora.

(Toms guide)