Manjak prava, pad plata, pogoršanje životnih uslova: Pet godina vladavine talibana donelo je promene u Avganistan, ali ne one kojima su se mnogi Avganistanci nadali.

Iako su se postavljanje bombi na putevima i nasilni sukobi između zaraćenih frakcija uglavnom smirili, zemlja se suočava s dubokom ekonomskom krizom, teškom humanitarnom situacijom zbog kojima je milionima ljudi potrebna pomoć i gotovo potpunom međunarodnom izolacijom zbog toga što talibani krše ljudska prava, posebno sistematskog uklanjanja žena i devojčica iz javnog života.

Za mnoge Avganistance, nada možda nije potpuno izgubljena, ali je pretrpela veliki udarac.

"Vozim taksi u Kabulu već 20 godina, ali u proteklih pet godina video sam probleme koje nikada ranije nisam doživeo", rekao je taksista za RSE o finansijskim teškoćama koje trpi pod talibanima.

"Sve što želim je da zarađujem za halal život i da imam hranu na stolu", rekao je čovek u četrdesetim godinama pored svog taksija, koji je skoro isto toliko star.

Kada su preuzeli vlast u avgustu 2021. posle povlačenja međunarodnih snaga, talibani su nasledili strukturno krhku ekonomiju koja je u velikoj meri zavisila od priliva strane pomoći.

Međutim, to je gotovo presušilo pošto je politika talibana, posebno gotovo potpuna izolacija žena od javnog života izvan njihovih domova, zaustavila dotok sredstava.

Avganistanci, od vlasnika velikih preduzeća do trgovaca, prevoznika i nadničara, sada se žale na pad zarada i smanjenje ekonomskih mogućnosti pod talibanima.

Izveštaj Svetske banke iz aprila 2025. navodi da "siromaštvo, nesigurnost u snabdevanju hranom i neuhranjenost predstavljaju goruće izazove" u Avganistanu pod vladavinom talibana, gde visoka nezaposlenost i ograničenja za žene i dalje opterećuju mogućnosti za zaradu za život.

Budući da je upis devojčica u srednje škole na samo tri odsto, izveštaj Svetske banke navodi da se "generacija mladih žena suočava a budućnošću u siromaštvu i zavisnosti".

"Talibani koriste srednjovekovne ideje o upravljanju za vladanje zemljom koja se suočava sa složenim izazovima 21. veka", rekao je Majkl Sempl (Michael Semple), profesor na Univerzitetu Kvins u Belfastu.

Talibani su obnovili relativni mir posle decenija sukoba.

Eksplozije bombi i brige za bezbednost su se smanjile, ali analitičari kažu da je režim učinio malo toga da reši svoje glavne izazove – uspostavljanje ekonomske stabilnosti i obezbeđivanje dobrog upravljanja radi poboljšanja životnog standarda.

Talibani su ukinuli sve demokratske institucije i savetodavna tela, centralizujući donošenje odluka oko svog povučenog vođe Mule Hibatulaha, koji je izdao niz dekreta – od kojih se mnogi odnose na devojčice i žene – bez izrade ikakvog sveobuhvatnog plana ili mape puta za obezbeđivanje dobrog upravljanja i ekonomskog prosperiteta.

Centar donošenja odluka se u velikoj meri izmestio iz prestonice, Kabula, u udaljenu južnu provinciju Kandahar, mesto rođenja talibanskog pokreta sredinom 1990-ih.

Istovremeno, pretežno etnički paštunski talibani, čiji koreni se uglavnom nalaze u južnom i jugoistočnom Avganistanu, koncentrisali su moć na svim nivoima među svojim višim vođama, komandantima i članovima.

"Najvažniji izazov za talibane je to što nemaju model upravljanja", rekao je avganistanski analitičar Muštag Rahim koji živi u Vašingtonu i koji je bio uključen u razne vladine i nevladine projekte u vezi s dobrim upravljanjem u Kabulu pre avgusta 2021.

"Oni vode Avganistan po čisto tradicionalnim principima koji nisu u skladu s međunarodnim normama", rekao je Rahim za RSE, dodajući da je glavni razlog za držanje tradicionalnog sistema upravljanja taj što "talibani nemaju ni kapacitet ni sposobnost da to sami urade, dok ne prihvataju pomoć spolja".

Taj nedostatak upravljanja, zajedno s porastom ekonomske nesigurnosti, izazvao je zabrinutost kod nekih da bi Avganistan mogao ponovo da postane žarište nesigurnosti.

Avganistanski analitičar koji živi u Londonu Sami Jusafzai smatra da su talibani u proteklih pet godina otuđili obične Avganistance "koji se osećaju kao stranci u svojoj zemlji".

"Sa svojim čisto ruralnim poreklom, talibanima je više stalo do grupne lojalnosti, a mnogo manje do nacionalnog jedinstva", rekao je Jusafzai za RSE.

Sempl je takođe rekao da veruje da je "stanovništvo otuđeno", pošto talibani blokiraju "svaki napor da se započne politički proces koji bi mogao da otvori put ka inkluzivnijem sistemu".

Kao zlokoban signal, Sempl navodi to što su najmanje tri grupe nedavno najavile oružani otpor protiv talibana u Badahšanu, resursima bogatoj provinciji na severoistoku Avganistana koja se graniči s Tadžikistanom, Pakistanom i Kinom.

"Oružani otpor raste", rekao je on, ističući da mnoge provincije takođe izveštavaju o talasu kriminala i da sami talibani sprovode "pogubljenja po hitnom postupku i prisilne nestanke".

"Glavna stvar koja produžava vladavinu talibana je odsustvo efikasnog otpora sposobnog da mobiliše ljude na terenu", rekao je on.

Dok se bore s izazovima kod kuće, talibani su takođe počeli da rade na kontaktima u međunarodnoj zajednici, što je, prema rečima analitičara, verovatno barem delimično povezano s naporima da se privuku strana pomoć i investicije i da se stabilizuje ekonomija.

Bruto domaći proizvod Avganistana je 2020. dostigao oko 20 milijardi dolara, kada su međunarodne snage još bile stacionirane u zemlji, a vlada bila ojačana prilivom stranih sredstava.

To je 2021. godine, prema podacima Svetske banke, palo na nešto više od 14 milijardi dolara, mada se blago oporavilo, podstaknuto doznakama iz inostranstva, iako životni standard običnih Avganistanaca nastavlja da se pogoršava.

Rusija je jedina zemlja koja je formalno priznala vladu talibana, koja je takođe uspela da razvije bliže kontakte s Kinom, Indijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i nekim zemljama Centralne Azije.

Kao znak jačanja napora za uspostavljanje kontakata u inostranstvu, talibanska delegacija je u junu otputovala u Brisel na tehničke razgovore iza zatvorenih vrata sa Evropskom komisijom i predstavnicima 15 članica EU. Tokom posete razgovaralo se o migraciji, deportaciji odbijenih avganistanskih tražilaca azila i konzularnoj saradnji.

Evropski centar za politiku ocenio je da je kontroverzna poseta "puzajuća normalizacija", dok su je talibani pozdravili kao "istorijski" korak ka izgradnji poverenja i uspostavljanju šireg diplomatskog prisustva, iako pomoć nije bila na dnevnom redu i nijedna zemlja Evropske unije ne deluje spremno da zvanično prizna de fakto vlast talibana.

Analitičari dotle kažu da će talibani pokušati da nastave da blokiraju svaki napor da se započne politički proces koji bi mogao da otvori put ka inkluzivnijem sistemu u nastojanju da se zadrže na vlasti.

"Mislim da postoji velika šansa da će talibanski emirati biti svrgnuti, ali verujem da snaga koja će ih srušiti još ne postoji na terenu", rekao je Sempl.