Ekstremni toplotni talasi, suše i klimatske promene tokom 2026. godine doveli su elektroenergetske sisteme širom sveta do ivice izdržljivosti. Sa temperaturama koje u mnogim delovima sveta prelaze 40 i 45 stepeni Celzijusa, potražnja za električnom energijom, prvenstveno zbog hlađenja i klima-uređaja – obara sve istorijske rekorde. Istovremeno, ekstremni vremenski uslovi direktno ugrožavaju same proizvodne kapacitete, stvarajući opasne energetske deficite.

Države u borbi sa energetskim kolapsom Indija

Indija je suočena sa brutalnim toplotnim talasom gde su temperature prešle 45°C, zabeležila je istorijski skok potrošnje. Peak dnevne potražnje za strujom prešao je rekordnih 270 gigavata (GW) tokom četiri uzastopna dana. Mreža je pod ogromnim pritiskom, a uprkos maksimalnom radu termoelektrana na ugalj i solarnih kapaciteta, gradovi poput Delhija, Odise i Tamil Nadua suočavaju se sa povremenim restrikcijama i prekidima u snabdevanju.

Iran

Kombinacija ekstremnih vrućina, ratnih razaranja elektroenergetske mreže i sankcija dovela je zemlju u akutnu krizu. Projekcije pokazuju da letnji deficit iznosi oko 13.640 MW, jer potrošnja prelazi 81.000 MW, dok je raspoloživi kapacitet svega 68.420 MW. U Teheranu su uvedene planske restrikcije, industrija radi sa ograničenjem struje dva dana nedeljno, a državne institucije su primorane da smanje potrošnju za 30% tokom radnog vremena i čak 70% nakon zatvaranja.

Egipat

Vreline koje konstantno premašuju 40°C podigle su potrošnju struje na rekordnih 40.000 MW. Kako bi se osigurala stabilnost mreže, ministarstva nafte i energetike blisko koordinišu nabavku i uvoz prirodnog gasa i tečnog prirodnog gasa (LNG) neophodnih za rad elektrana pod ekstremnim opterećenjem.

Bangladeš

Zbog ozbiljne nestašice gasa koji pokreće elektrane i ekstremnih temperatura, zemlja se bori sa deficitom koji dostiže 3.194 MW. Ruralne oblasti trpe najteži udarac sa restrikcijama koje traju od 16 do čak 18 sati dnevno, što izaziva proteste stanovništva i direktno ugrožava privredu, poljoprivredu, sisteme za navodnjavanje, farme živine i proizvodnju leda za ribarstvo.

Evropska unija (Francuska, Italija, Mađarska, Poljska) Italija

U Italiji je dnevna potražnja za strujom tokom toplotnog talasa skočila za čak 28%, dok su suša i nizak nivo reke Po ugrozili rad termoelektrana na gas.

Francuska

U Francuskoj je visoka temperatura reka, koje se koriste za hlađenje reaktora, aktivirala ekološke limite za ispuštanje tople vode. Zbog toga je EDF morao da smanji kapacitet nuklearnih elektrana za oko 15% (9,4 GW), što je podiglo cene struje na tržištu i smanjilo francuski izvoz električne energije ka susedima.

Mađarska

U Mađarskoj je nizak vodostaj Dunava primorao jedinu nuklearnu elektranu Pakš da smanji proizvodnju na svega 10% uobičajenog nivoa. Vlada je uvela vanredne mere, ugasila dekorativnu rasvetu u Budimpešti i obustavila teretni železnički saobraćaj u periodima najvećeg opterećenja.

Poljska

U Poljskoj je nizak nivo reke Visle onemogućio adekvatno hlađenje, što je dovelo do privremenog gašenja delova termoelektrana na ugalj Kozenice i Polanjec, uklonivši 1,3 GW iz sistema.

Saveti za racionalnu potrošnju struje

Kako bi se očuvala stabilnost globalnih elektroenergetskih mreža i smanjili sopstveni računi, stručnjaci i državna tela širom sveta apeluju na primenu jednostavnih, ali veoma efikasnih mera racionalizacije koje svako domaćinstvo i preduzeće može primeniti, bez obzira na geografsku lokaciju:

• Umereno i pametno korišćenje klima-uređaja: Klima-uređaji su najveći potrošači struje tokom leta i na njih može odlaziti i do 30% potrošnje domaćinstva.
• Pravilo zlatne razlike: Razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da prelazi 7 do maksimalno 10 stepeni Celzijusa.
• Jedan stepen štedi 5 odsto: Svako snižavanje temperature hlađenog prostora za samo jedan stepen može povećati potrošnju struje za 5%.
• Redovno održavanje filtera: Redovnim čišćenjem unutrašnjih filtera na klima-uređajima značajno se olakšava rad kompresora i smanjuje potrošnja energije.
• Pravilno pozicioniranje spoljne jedinice: Prilikom ugradnje klima-uređaja, spoljnu jedinicu ne treba postavljati na južnu stranu gde je izložena direktnom suncu tokom celog dana. Mnogo je efikasnije postaviti je na istočnu ili zapadnu stranu.
• Izbegavanje korišćenja energije u "špicevima": Građanima se savetuje da izbegavaju nepotrebnu potrošnju (poput paljenja mašina za veš, sudove ili bojlera) tokom perioda najvećeg opterećenja mreže, što je u većini sistema rano uveče (između 17:00 i 22:00 časa), kada solarna proizvodnja opada, a potrošnja ostaje visoka.