Tokom posete Novoj Varoši predsednik Srbije Aleksandar Vučić, za promenu, nije privukao najviše pažnje, već meštanka koja je upitala zašto nije dobila posao koji joj je obećan nakon što je obezbedila više sigurnih glasova za Srpsku naprednu stranku tokom izbora. Ukoliko se ispostavi da je ova tvrdnja legitimna, postavlja se pitanje ko bi sve mogao da odgovara zbog kršenja zakona kada bi tužilaštvo odlučilo da radi svoj posao.

Na snimku koji kruži društvenim mrežama građanka se među okupljenima obratila Vučiću, v. d. direktora Srbijašuma Krstu Janjuševiću i predsedniku opštine Nova Varoš Branku Bjeliću, navodeći da joj je pre šest godina rečeno da će dobiti posao ukoliko obezbedi određeni broj glasova.

Жени из Нове Вароши обећано запослење уколико донесе одређени број сигурних гласова.

Наравно преварена као и већина грађана Србије. Уживо то саопштава онима који су је преварили.

Слика и прилика данашње Србије и напредњачког система.

Али систем пуца. pic.twitter.com/STvM2XnLP0

— Милош Павловић (@PavloviMilo) August 10, 2026

„Mene zanima zašto nisam dobila taj posao, a obećano mi je da ću dobiti“, navela je, ne govoreći o kojem poslu je reč, a ni o načinu na koji je prikupila sigurne glasove.

Advokat i član predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Olenik ukazuje da je, ako se ispostavi da su navodi tačni, prekršeno više zakona koji uređuju sprovođenje glasanja i izborni proces, da je reč o krivičnom delu iz člana 156 Krivičnog zakonika – davanju i primanju mita u vezi sa glasanjem.

„Zaprećena kazna je do tri godine zatvora. Ukoliko su žena sa snimka ili oni koji su joj obećali posao službena lica koja imaju dužnost u vezi sa sprovođenjem izbora, na primer članovi biračkog odbora, kazna može biti i do pet godina zatvora“, objašnjava Olenik za Danas.

Podseća da ovaj snimak nije izuzetak – imali smo više sličnih slučajeva, a do sada nije bilo rezultata postupanja tužilaštva.

„Koliko se sećam, posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Nišu pokrenulo je postupak povodom jednog sličnog slučaja, ali bez konkretnog rezultata. U Novoj Varoši postoji Osnovno javno tužilaštvo, koje je, čim se snimak pojavio u medijima, trebalo da reaguje, proveri navode, sasluša ženu sa snimka i utvrdi ko su ostali učesnici. Takođe sam u medijima pročitao da je jedan advokat iz Beograda podneo krivičnu prijavu, što znači da tužilaštvo sada mora da postupa i po toj prijavi“, navodi.

Olenik je uveren da Osnovno javno tužilaštvo u Novoj Varoši neće uraditi ništa, ali bi voleo da ga rukovodilac tog tužilaštva demantuje.

„Javno ću mu se izviniti ukoliko se to dogodi. Upravo zbog takvog odnosa institucija mi danas praktično nemamo izbore u punom smislu te reči, već samo dan za glasanje. Ukoliko su ljudi čiji su glasovi na ovaj način obezbeđivani znali da je toj ženi obećan posao u zamenu za njihove glasove i svesno učestvovali u tome, postavlja se pitanje i njihove krivične odgovornosti“, kaže Olenik.

Ističe da se odgovornost ne završava samo na onome ko je ponudio protivuslugu i osobi koja ju je prihvatila, već može obuhvatiti i druge koji su svesno učestvovali u takvom dogovoru.

„Treba ljudima koji učestvuju u prikupljanju takozvanih ‘sigurnih glasova’ jasno govoriti da određene radnje u tom procesu mogu predstavljati krivično delo. U javnosti se ponekad ljudi koji naknadno priznaju da su prikupljali glasove predstavljaju gotovo kao heroji zato što su odlučili da progovore, ali činjenica da je neko kasnije javno istupio ne briše pitanje njegove eventualne odgovornosti“, dodaje Olenik.

Ističe da iz Lige socijaldemokrata Vojvodine zbog svega toga predlažu i insistiraju na vetingu (procena, provera) tužilaca kao jednom od prvih koraka ka uspostavljanju institucija koje će zaista raditi svoj posao.

„Da bismo vratili normalno funkcionisanje sistema, potrebno je da imamo tužioce koji hoće i smeju da postupaju u ovakvim slučajevima. Veting nije nikakva nepoznata ili neozbiljna ideja. Takav proces sproveden je, na primer, u Albaniji, uz velike institucionalne i zakonodavne promene i međunarodnu podršku“, ukazuje.

Dodaje da se u osnovi posmatraju tri stvari: integritet, odnosno eventualna povezanost sa kriminalom, poreklo imovine i stručna sposobnost.

„U Albaniji je, još pre nego što su pojedinačni postupci vetinga počeli, deo ljudi iz pravosuđa sam podneo ostavke. Smatram da bi to bio jedan od najbržih načina da se, nakon političkih promena, počne sa uspostavljanjem odgovornosti institucija i da konačno dobijemo tužioce koji će raditi svoj posao“, zaključuje Olenik.

Stefan Janjić, poslanik stranke Srbija centar SRCE, kaže za Danas da je zakon u ovom slučaju prilično jasan: krivično delo čini onaj ko drugome ponudi, da ili obeća nagradu, poklon ili bilo kakvu drugu korist kako bi na izborima glasao u korist određenog lica ili izborne liste.

„Obećanje zaposlenja svakako može predstavljati korist u smislu ove odredbe. Pritom, za postojanje ovog krivičnog dela nije presudno da li je obećanje kasnije i ispunjeno. Ukoliko je posao obećan kao protivusluga za glas ili obezbeđivanje glasova, već takvo obećanje može biti predmet krivičnopravne odgovornosti“, objašnjava Janjić.

Ističe da je posebno važno utvrditi ko je takvo obećanje dao, u čije ime, na koji način i da li su u čitav mehanizam bila uključena službena lica ili javni resursi.

„Ukoliko jesu, onda se otvara pitanje postojanja i drugih krivičnih dela, uključujući zloupotrebu službenog položaja. Što se tiče reakcije tužilaštva, ovde nije pitanje da li neko politički očekuje da tužilaštvo reaguje. Posao tužilaštva je da navode proveri, utvrdi ko je ženi obećao zaposlenje, sasluša relevantna lica i utvrdi sve okolnosti pod kojima je takvo obećanje dato“, navodi Janjić.

Ipak, da li će se to zaista dogoditi, drugo je pitanje – prema mišljenju našeg sagovornika dosadašnje iskustvo sa navodima o izbornoj korupciji ne daje mnogo razloga za optimizam.

„Ali upravo zato je ovaj slučaj važan: ako se javno iznese tvrdnja da se posao obećava u zamenu za glasove, a nadležni organi ni to ne smatraju dovoljnim razlogom da provere šta se dogodilo, onda problem više nije samo moguća kupovina glasova, već i pitanje da li institucije uopšte žele da štite slobodu izbora“, zaključuje Janjić.

Podsetimo, novinari N1 otkrili su da su za miting Srpske napredne stranke u Areni građani za prisustvo na skupu isplaćivani novcem na ruke krajem marta ove godine. Osim ovog, kroz godine se beleže brojni slučajevi kupovine glasova, ucenjivanja i izbornih migracija. Tokom lokalnih izbora u Kuli, održanih 29. marta ove godine, građani su podneli više prijava zbog sumnje na kupovinu glasova u kafiću „Padrino“.

Ista situacija dogodila se u Zaječaru tokom lokalnih izbora u junu prošle godine – jedna od meštanki Grljana, sela kraj Zaječara, na audio snimku do kojeg je došla redakcija Danasa, navela je da joj je za glasanje za listu Srpske napredne stranke obećano 3.000 dinara, koje joj kasnije nisu isplaćene. Tokom izbora u Kosjeriću, održanih istog dana, studenti su snimili kuću u kojoj se kupuju glasovi u selu Tubići nadomak ovog grada.

Tokom lokalnih izbora u junu 2024. zabeleženo je više tvrdnji za kupovinu glasova – Miša Bačulov je tada izneo i cifru od 50 evra za jedan glas u Novom Sadu. Ekipa N1 je tada otkrila i da meštani Male Krsne masovno menjaju prebivalište u prestonici, kako bi glasali na lokalnim izborima.

Ipak, najgore izborne malverizacije sprovodile su se tokom poslednjih parlamentarnih izbora u decembru 2023. godine – CRTA beleži izborne migracije – više od 10.000 ljudi iz Bosne i Hercegovine koji su glasali na lokalnim izborima u Beogradu i organizovano autobusima dolazili na glasanje, kol centar SNS-a koji je otkrio CINS i kupovina glasova u kol centru niškog „Čaira“. Do danas niko nije krivično odgovarao zbog navedenih situacija.